Konji


Secam se, bila sam vrlo mala kada sam prvi put cula ljude kako govore o prolaznosti svega. Nije mi bilo najjasnije, jer kako moze da prodje sve ovo, ovaj moj lepi mali zivot zbog koga se vrti planeta.
Na prste sam brojala svoje godine, kada sam znala sta cu biti kad porastem. Odsecno sam odgovarala kada me pitaju, smatrajuci da se valjda podrazumeva da treba da me shvate ozbiljno.
Negde posle 25.godine, izmucenu svim silama koje je vreme namontiralo da deluju u pogresnim pravcima, zateklo me je zaprepascenje zivotom koji je poceo suludo da protice.
I dalje u tom ciklusu jurnjave za necim, nikada ne iskristalisuci za cim tacno, nisam prihvatala da sve to prolazi.
Ususkali su me u neki meki svet. Neko ko mrsi konce, bozanstveno je pleo te prepreke, nekad cak zadivljujuce, ali ja sam uvek verovala u onaj sutrasnji lepsi dan. Nepopravljivo sam naivna, iznova verujem ljudima, pa propadam u te covekolike provalije, koje su u stanju svi da vide, osim mene. Ko bih bila ako u ovaj svet sumnjam? Nemojte me uciti opreznosti i sumnjama, jer sada je kasno da naucim da se nosim sa ljigavcima i postavljam granice koje sam sama rusila, svojim upornim verovanjem u uspesnost popravki tih licnosti.
Ne znam kada se to tacno desilo, ali dani su poceli da jure. Osecala sam se kao potkovica na hipodromu, dok pokraj nje trce razulareni konji, to je bio onaj staticni deo mog zivota, zapravo ja sama, izgubljena, dok moji dani nepotkovani odlaze napred, dizuci prasinu, a ja ih posmatram.
Sada, to su ti dani, kada nemas vise pravo da imas jos 28 godina, vec ti se blizi taj 29.rodjendan, onaj poslednji sa dvojkom, ali ljudi jos od prosle godine kazu za tebe da imas skoro trideset. I to su ta pitanja za osobu skorotri’es’ sta je, kad misli, stomacic, brak, diploma, ja sam u tvojim godinama, kad ces ako neces sad, mani se tvojih knjiga, dokle ces da ucis, nije karijera zivot, mislis li da se skrasavas. A ti, nesvestan vremena, i dalje nemas odgovore.
I, mislim sad, ko su bili oni ljudi od kojih sam prvi put slusala o toj prolaznosti, kakve su planove imali za mene i jesam li ispala bar upola onakva kakvom su me zamisljali.
I, sto je jos vaznije, hocu li zanemeti ako se zapitam jesam li ja sa skoro trideset onaj covek kakvim sam se zamislila onih dana kada sam godine brojala na prste.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s