Dan


 

Je l’ mislite da se stvari dešavaju slučajno?

Danas je tačno dve godine od kada ga nema. Baš čudno zvuči kad kažem da ga nema, jer osećam da je svuda oko mene. I isti onaj stari strah lomi kosti, kao kakva bolest, strah da ću zaboraviti njegov lik, da ću zaboraviti njegov glas, strah da moju decu neće zanimati ko je on bio, jer uveliko neće postojati, kada se rode.

 

Vece pre nego sto je otisao, pitao je:

-Je l’ ti znas da tebe tata voli najvise na svetu?

-Znam.

-Hocu da to zapamtis.

Taj njegov pogled.

I poslednji zagrljaj.

I poslednje vece kada smo u kuci bili svi zajedno.

I tetka, i stric, i strine i moja braca i moj muz i mama i tata i ja.

Mozda je hteo da zapamti bas tu sliku.

Jer, ja kad bih birala savrsen dan za umiranje, to bi sigurno bio onaj dan kada bi svi oni koje mnogo volim, bili tu, na jednom mestu. Mirno bih ih posmatrala, trudeci se da zapamtim svaki njihov pokret, bas tako, kao i on. I onda bih zaspala. Ujutru bih otisla, pre nego sto novi dan donese opet nesto lose.

Jutros, dok sam prelazila ulicu, mrzeci zivot i sve sto me je snaslo, zeleci samo neko mirno mesto za plakanje, cula sam skripu guma i ukocila se. Automobil se zaustavio tik uz moju nogu. Na pesackom prelazu.

Hej, gospodine vozacu, nece biti da je ovo savrsen dan za moje umiranje. Prljava mi je kosa i nisam muza potpuno spremila za odlazak na teren. Treba sav taj ves oprati, a valjalo bi i stan srediti, pre nego sto se ode. Ne znam, meni se cini da mi je ostalo jos posla. Mogla bih par zivota da stvorim, po koji jos zivot da spasem, ljudski ili pseci, ko zna jos koliko, umem i dobro da zasmejavam,  pa ne bi bilo lose da se ne protracim uzalud vec sad u ovoj dvadeset i nekoj. I to na nekom pesackom prelazu. Mislim da ovo nije bio moj dan.

Nije bio ni njegov.

Nije video moje vencanje.

Nisam stigla da ga pozovem i kazem hej tata nasla sam posao.

Nece biti tu kad postanem advokat.

Nece biti tu kada dodjem s nekim zamotuljkom.

Koliko to boli?

Ako jos uvek imas i oca i majku, nemas pravo na misljenje koliko to boli.

Cemu ovako lican tekst? Ne znam. Mozda zato sto zivim u verovanju da se kroz neki tvoj dar ostvaruje komunikacija s bogovima. S nekim tamo silama. Sa onima koji nameste da se sve to ispreplice, a onda, na nekom kraju, da se sloze kocke.  Kad mi je bilo deset godina i kada sam izgubila baku, zivela sam u nekom besmislenom tripu da je jedini nacin da me ona cuje to moje pisanje. I evo me sad, i dalje samo blesavo pisem, jer mi je hendikep da, bilo sta sto osecam, ispricam. Mozda je kukavicluk. Ne znam. Nazovite to kako hocete. Mnoge stvari ne znam.

Ali danas je taj dan koji me osamari i kaze da je nemoguce da su svi ti ljudi koje vidjam u prolazu, a koji tako lice na mog oca, a u stvari ne lice ni malo, bilo kakav znak njegovog postojanja u mom svetu. Danas je taj dan koji me baci dok hodam uspravno, i po betonu se, kao u nekom usporenom snimku moja senka rasprskava u milion delica nje i njega i naseg malog sveta i svega sto je moglo da bude, a nece,  jer ne moze, na hiljade sitnih delova svih pitanja koja me muce sta sam mogla i zasto nisam, ko je kriv i ko jebeno konstruise te nase svetove, zasto i zasto, dok hodam uspravno, poslednji delovi moje senke se raspadaju na te delice krivice i grize savesti, svih progutanih suza i nepravdi, na sve dileme jesam li vernik ili ne,  upravlja li svetom bog ili abraksas, na sva iskusenja koja vrebaju iz prikrajka, hocu li ostati covek, na sva ta lica koja lice na njega, a nisu on i nece biti, na sve te godine koje provodim odvojeno od nje, na svaki njen dan koji provodi prokleto sama i sve moje nove krivice zbog svakog trenutka koji provede u nemiru.

Danas je taj dan kad ides na posao i smejes se i onda dodjes kuci, zabodes se u mracnu sobu i napravis oko sebe bedem.

Onda nesto napises, udahnes duboko i shvatis.

Danas jeste moj dan.

Da zivim.

I pisem o tebi.

Dok me ima.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s