Veza sirokog osmeha sa brakom i roditeljstvom


Inspirisana pricom o “nesrecnoj Dzenifer”, odlucila sam da nesto napisem.

Ne znam za vas, ali ja se svakodnevno susrecem s pitanjima sto jos nemam decu i gledaju me kao da sam ubila dete kad kazem da jednostavno jos ne planiram, jer mi je logicno da pripremis svet i sebe za to dete, nego da ga rodis dok je sve jos nespremno. Juce sam cak cula da treba da pozurim jer vec u 34.godini mogu da udjem u klimaks, a to mi je vec za 8 godina. Juce mi je receno da samo losi ljudi mogu vise da zele pse nego decu. Juce, tri zene su se medjusobno pogledale i jedna od njih je rekla da ne shvata kako neko moze da ne zeli da bude majka. Cemu odmah takvo banalizovanje necijeg stava?

Svako od nas ima neke svoje razloge za teznju ka braku, deci, porodicnom zivotu, razvratnom zivotu, zivotu u samoci, bez partnera, slobodnoj vezi i nije nase da presudjujemo tim ljudima, koji nisu odabrali zivot, kakav smo i mi,  da ih zigosemo nekim ruznim imenima, kojih ima na pretek u srpskom govornom podrucju. Meni se cini da u srpskom jeziku ima vise pogrdnih reci kojima bismo nekog mogli da nazovimo od onih nekih vedrih koje slave neciju lepotu ili uspeh.

U jednom periodu zivota sam nenormalno zelela dete, htela sam da se stvori preko noci tu i, mozda bi neki psiholog to bolje umeo da pojasni, ali ja sam to dozivela kako ocajnicku zelju da osetim da imam nesto samo svoje, nakon sto sam izgubila oca. I sad vidim da je vise nego dobro sto tada nisam rodila dete, jer bi mi ono bilo samo sredstvo, kojim bih u danima svog ocaja mogla da se vadim da sam nesto u zivotu stvorila. Onda je dosao taj dan kad mi je majka rekla da prestanem neprestano da jurim za stvarima o kojima nisam ni promislila, samo zato sto to tako treba. I, zaista, nesto kao sto je brak i dete, desava se ne zato sto to tako treba, jer imas odredjeni broj godina, vec zato sto osetis spremnost da budes necija zena i majka.

Niko nikada nije propisao da moras da se udas, da moras da rodis dete, da moras svom muzu u minut tacno da serviras rucak, pa cim odskrine vrata, da mu zamirise supa, da on po citav dan radi, pa igra igrice, a ti zena zrtva budes zatrpana pelenama, prasinom i unutrasnjom nesrecom koja te svake noci progoni kad on vise nece ni da te dotakne, jer si samu sebe pretvorila u roba.

Niko nikada nije propisao da si manje normalna ako se ne udas.

Niko nikada nije propisao da treba da imas muskarca pored sebe da bi se osecala vrednom.

Niko nikada nije propisao da si obavezno nesrecna ako ne rodis dete.

Svim ovim zenama s muzem i decom, koje vrse torturu nad zenama koje isto nemaju, zelim da porucim da, na njihovu veliku zalost, tu srecu na cijem pokazivanju toliko insistiraju, neki ljudi vide samo i iskljucivo kao njihovu srecu, tudj nacin da se ostvari radost zivljenja.

Srbija je jos uvek zemlja u kojoj ne mozes da ustanes i da glasno kazes “Da, ja imam 30 godina i ne, jos uvek ne planiram dete.”

Odakle nekome pravo da te pogleda popreko zbog toga, odakle?

Zena je ZENA, a ne priplodna krava.

I, pogodite sta?

Znam toliko zena koje su nesrecne u svojim brakovima, jer imaju muzeve koji ih ne postuju, ali im ipak rode i drugo i trece dete za koje se hvataju kao za slamku, da ce im spasiti brak.

Istina broj jedan: Dete ne spasava brak.

Znam toliko zena koje su samohrane majke i deca su im savrseno normalna, a zive same i ne treba im muskarac samo da neko ne bi rekao -eto ona zivi sama, jadna. Odakle vam ideja da je svakome brak cilj u zivotu?

Istina broj dva: Imati muza radi reda, ne cini te nuzno zenom, cak moze da te degradira kao licnost.

Znam toliko zena koje imaju preko 40 godina, nisu se ostvarile kao majke, ali imaju muskarce koje vole i koji ih obozavaju od glave do pete, mozda imaju psa koji im krasi zivotni prostor, a mozda i samo uzivaju jedno u drugom.

Istina broj tri: Brak bez dece legitimno predstavlja jednu zajednicu ljubavi.

Istina broj cetiri: Pas i macka mogu da pruze nenormalnu kolicinu srece.

Znam toliko zena koje su presrecne u svom telu i ODLUCILE SU DA NE RADJAJU i, da, presrecne su, zamislite.

Istina broj pet: Ako neko nema dete, to ne mora nuzno da znaci da ne moze da ga rodi.

Znam sebe, na kraju. Za nepunih godinu dana braka, dobila sam na stotine pitanja poput: “I je l’ imate nesto novo?”

Jednom mi je cak jedna zena pogladila stomak. Odakle nekom pravo da mi pipka stomak, makar u njemu i bila beba, ko si ti da me pipkas?

Znam sebe i nije me strah da kazem da trenutno imam vise planova za sebe, nego za bebu.

Znam i zivot koji je dovoljno velikodusan, pa ima nekih sreca u kojima se kupam.

I znam vas koji me zajedljivo komentarisete u krugu drugih srecnoudatih zena. Zao mi je, ali da, ja sam zena koja ima 26 godina i jos uvek nema plan da zatrudni, ja sam ona koja nekad ne skuva rucak, vec odvede muza u piceriju, jer zamislite, bavim se i drugim stvarima, osim ribanjemciscenjemkuvanjem, ja sam ona koja ima muza koji je normalno vaspitan, pa mu nije ispod casti da nesto pocisti i imam muza koji savrseno kuva i voli da mi to servira na bezbroj nacina.

I znate sta?

Samo nesrecni ljudi mogu da pronalaze satisfakciju u pricanju o  tome da ste vi neostvareni, jer ne zivite identicnim zivotom kao oni. Ne zelim da zaboravite to.

5 thoughts on “Veza sirokog osmeha sa brakom i roditeljstvom

  1. Za razliku od tebe imam i decu i muža i psa,🙂 ali se potpuno slažem sa tvojim razmišljanjem. Upravo sam juče pisala tekst o ženama koje su po svaku cenu želele da rađaju decu, posmatram ih, neke su i po 15 godina mlađe od mene (u junu punim 40), tatalno mrtvilo i kolotečina koja ih svakodnevno jede, a one kao roboti. Ne kažem da sam ja nešto bolja od njih, već samo da sam potpuno svesno ušla i u brak i u roditeljstvo i u sve ono što me je u životu snašlo. Odličan post.

    Reply
  2. I, zaista, nesto kao sto je brak i dete, desava se ne zato sto to tako treba, jer imas odredjeni broj godina, vec zato sto osetis spremnost da budes necija zena i majka.

    Rekla si sustinu. Ja imam muza i troje dece, ali to je moj izbor, onaj u kojem sam ja srecna *ili mislim da cu biti srecna jer garancije nema*. Isto tako tvrdim da neki ljudi ne treba da imaju nijedno dete, ako ga ne zele, a narocito mi je zao ako neko rodi dete pod pritiskom, zato sto treba i slicno, jer ce se to kad tad lose odraziti po to malo bice. Cinjenica je da mislim da su me deca mnogo promenila u pozitivnom smislu, ali nije kod svakog ta promena nuzna i jedino uslovljena dobijanjem dece🙂

    A te fore jos nista i slicno su malogradjanske i glupe i ne bih se na njih obazirala, isto su meni govorili a udala sam se u 24. Isto kao sto su nas upitnim pogledima pratili kad smo objavili trecu trudnocu, pitajuci se sta ce nam trece dete kad imamo vec sina i kcerku???
    Svako dobro ti zelim, uzivaj u zivotu🙂

    Reply
  3. Odličan tekst. Pre šest meseci sam postala majka. A imam i mačku.🙂
    I mogu reći da se ova roditeljska sreća ne meri ni sa jednom drugom.
    Ali o tome govoriti je suvišno.
    Mislim da je svako u potrazi za svojom srećom i ona za svakog znači drugačije.
    Ocenjivati da li je neko srećan prema svojim kriterijumima, ma koji oni bili, u najmanju je ruku neumesno.
    A kada smo kod dece već, poštenije je priznati sebi i okolini da neko ne želi decu, nego da ih po svaku cenu rađa, a zatim zapostavlja ili krivi za sve promašaje u životu.

    Reply

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s