Vilenjak


Nekad, stanem uz prozor i kad se duboko zamislim, mogu biti bilo gde. Kad snazno zatvorim oci, uronim  sebe, mogu i cuti zvuk beogradskih ulica. Tad osecam tezinu kofera koji vucem i miris njegovog zagrljaja. Oko nas se dize jesenje lisce i osecam kako postajemo jedan momenat koji mi se urezuje u pamcenje.

Tamo sam. Stojim na mestu gde smo ostavili mladost da cirkulise tudjim zivotima.

Mozda cu nestati, a mozda ces doci da zaplesemo neki drugi zivot.

Nekad sam vetar.

Mozda ne znas, ali umem biti i vilenjak.

Tvoje je hoces li da verujes.

U mom svetu postoji bezbroj tuga. I duplo vise sansi da nadjes svoju srecu.

Hoces li doci da plesemo i budemo sve i svuda ili ces prihvatiti njihovu laz da je zivot samo jedan?

 

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s