Zima, zima, e, pa, svasta je


“Sneeeeg, jeeee, sneeeeg!”

Ok. Shut up.

Volela bih da mogu sad da zaspim i da me neko probudi u martu. Ne mogu da nosim pet slojeva odece, da se zamotavam u kaput i stavljam sal i kapu, pa kao nindza izlazim u svet nindza, koji se svadjaju sa svojom ravnotezom, surfujuci po snegu i kao, to je mnogo zabavno. Meni to uopste nije zabavno i ne shvatam zasto je to kao radosnije. Iza svakog coska vrebaju grudve snega, koje nekim cudom umesto malog komsiju pogode bas tebe direktno u glavu. Meni to uopste nije smesno. Bolno je i prokleto ledeno.

Zasto ne volim zimu:

-od glave do pete, umotana sam u sto cuda, sva cuda imaju postave, cak nosim i kapu sa postavom, jer me bole kosti glave od hladnoce. ne podnosim postavu.

-izgledam bar 5kg deblje

-kad mi zazvoni alarm, moram da palim svetlo, jer je jos prokleti mrak

-ujutru propisno iscvokocem dok se spremam, da me boli vilica narednih sat vremena

-na putu do posla klizim, kisnem, smrzavam se, pocrveni mi nos, ukoce mi se obrazi, razmaze mi se maskara, dakle, proruznim se do maksimuma

-mrzim ceo svet tog dana (dakle, oktobar-mart)

-svi pitaju “gde ces za Novu”

-svuda su je*ene petarde!!! svake veceri se pitam gruva li to nesto iz kasarne i kroz glavu mi prolazi spisak stvari koje mogu u rukama da ponesem kad pocnem da bezim od rata (lap top, sveske s pesmama, telefone, novcanik, pasos i lk, sminka, par salonki i najlepsa haljina, sta znam, kad bezim, da bezim dostojanstveno, tajni stek slatkisa, tegla maminog pekmeza od breskve, plasticni pistolj, da zastrasujem neprijatelja u samoodbrani…ok, bice mi potrebna putna torba)

-vladaju virusi, prehlade, zaraze, svakom coveku curi nos, gde god se pojavim neko mi kine za vrat ili u facu, pa ja onda zadrzavam vazduh, dok ne pozelenim, otprilike

-pocinju neke nazovi rasprodaje, pa ljudi kupuju kao da 1.januara nece biti nijedne jedine namirnice ni krpice na planeti

-zima je doba kad ne mozes da nosis starke

-ne moze da se vidi more slika virsli na fejsu

-sto je vise temperatura u minusu, to i ja vise u minus idem, emotivno i intelektualno

Nacisto je ne volim. Jedino sta volim, vezano za zimu, jeste pismo Deda Mrazu i praznici u mom selu, kad svi dodju i kad sa mamom tradicionalno gledam slike iz detinjstva i time nadoknadjujm prazninu u srcu, jer neki ljudi vise nisu tu…

Ne vidim kako zima moze biti bolja od leta.

Ono sunce, pa jutra sa svetlom, pijes kafu, a ono dan, pa nocu onaj vetar u kosi, sve cvrkuce i peva.

Evo mi leta u glavi. Play. Repeat.

Probudite me krajem marta.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s