On i ja


Moj muz je jedno cudesno bice.

Svakog dana, izuzev dana kada je dezurni, ili je na terenu, ili imamo goste, pusti neku pesmu, koju mi pevusi, do nedavno je to bila pesma “Zedjam” od Dzibonija, a ovih dana je to “Lutka” od S.A.R.S-a.

On ume da koristi pusku i pistolj i zna sve njihove vrste i delove, ali ne zna kako se salje preporuceno pismo.

On ponekad postavlja cudna pitanja iz sveta civila, pa ga ja onda streljam pogledom i kazem da je nesnadjen u svetu priznanica, poreza i kredita, koji se jos naziva stvarnim svetom, pa mi posle bude zao.

Kad citam knjigu, pojedine delove mu procitam na glas i on se smeje, cudi, zabezekne isto kao i ja, ne zato sto isto tako oseca, vec samo zato sto me voli.

Ne prodje nijedno jutro da me ne poljubi.

Ne prodje ni jedno jutro da ga ne ispratim recima “Budi dobro”.

Mi koristimo jedan jastuk, jer ako bismo koristili dva, bili bismo suvise razdvojeni.

On ode u prodavnicu i kupi desetak mojih omiljenih cokoladica, bez da kupi neku za sebe.

On nikada nije pojeo slatkis namenjen meni. Ja jesam. Kupim dva i onda pojedem oba i trcim u prodavnicu da dokupim, dok se ne vrati.

On je jedina osoba kojoj sam priznala svoju veliku tajnu.

Ponekad kupim slatkise i jedem ih krisom, jer me je sramota da vidi koliko slatkisa sam u stanju da pojedem i onda omote sakrijem u torbu.

Sada on zna. Pa, znaju svi.

Ali, iz navike, jos uvek to radim. Krijem se. I omote trpam u dzepice torbe.

Nekad ne mogu da shvatim neke matematicke operacije, ni zakone fizike, pa mi vrlo strpljivo objasnjava, ali mi nikad ne kaze da sam glupa, iako ja to u sustini mislim da jesam, samo sam strasno sposobna da ucinim sebe pametnom.

On pamti neverovatne stvari iz istorije i geografije i kad prica o njima, ja samo zelim da skocim i da ga poljubim.

On radi strasno odgovoran posao, ali posle svakog radnog dana, dolazi nasmejan i kaze da mu je opusteno.

On zna da bude dobar prema ljudima previse i onda od bezobrazluka onih od kojih to najmanje ocekuje, zanemi.

On ponekad ne zna koja sve prava ima u zivotu kao covek i gradjanin, pa je mozda zato ozenio jezicaru.

A mislim da je i zato sto me voli.

I zato sto me zna od vrtica.

I mozda me i voli od tada.

Ja ponekad mislim da sam se rodila da bih njega volela.

I mrzim ponekad ovaj grad. I dane kada sam toliko sama u njemu, jer nisam nasla prijatelje.

Ali, na kraju dana, kada me zagrli i kada ga zagrlim, mislim da se nece roditi problem koji ce nas razdvojiti i rastuziti.

On kaze da nikada nije sreo jacu osobu od mene i cesto me zove Trpimir, jer ne volim da placem, niti da pijem lekove, a ni da priznam da mi  je hladno, kad pogresim u proceni.

Kad nosi kaput, cesto ne mogu da ga se nagledam, jer sam navikla da je ili u unoformi ili u trenerci i onda ga zezam da izgleda kao direktor nekog javnog preduzeca.

Zapravo, on je mnogo lep i uopste ne lici na direktora javnog preduzeca, ali smatram da bi to mogao da bude.

Volela bih da jednog dana ostvari svoju veliku zelju, da bude profesor francuskog.

Duboko u sebi verujem da cemo jednom otici iz ove drzave.

On, naprotiv, mnogo voli Srbiju.

Nekad se pitam sta nas je spojilo.

I, evo, dok ja ovo pisem, on se sunja po sobi, jer zna da ne moze da mi se obrati dok pisem.

Ja mislim da se on mene tada plasi.

A mozda me samo voli.

7 thoughts on “On i ja

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s