Petar Pan


Plasim se da cu biti uhoda.

Nisam spremna.

Vec sebe vidim kako mu svako jutro odredjujem sta ce jesti, sta ce piti, sta ce obuci… ja sam takva, ja sam prosto diktator, ne umem da budem prijatelj roditelj, mogu da budem samo vodja. Takva sam i u zivotu. Ne sedim s covekom koji place, ne tesim, vec urlam sto je sebi dozvolio da se rasplace, kao da je devojcica neka.

Ja sam tiranin.

I nisam dobra osoba.

Da li se vi budite svakog jutra s pitanjem da li ste dobar covek?

Meni moj muz kaze da sam ja najbolja osoba koju je upoznao. Luda. Ali najbolja.

(Doduse, to je isti covek koji mi kaze da sam lepa kad mi iz nosa liju sline i nakon sto se ispovracam, jer su to redovni momenti kad posmatram svoj odraz u ogledalu i dodje mi da se potucem sa sobom koliko sam ruzna.)

Jos uvek sam Petar Pan.

I ko zna koliko dugo cu jos biti.

Ove godine su mi dve drage osobe, moje bivse cimerke, postale mame i mene je to bas podstaklo da razmislajm o tome jesam li ja spremna. I posle dugog preispitivanja i svakavih razgovora, shvatila sam da je vreme onda kada se sve sklopi.

Pre neki dan u kancelariju je usetalo cetvorogodisnje milo stvorenjce koje me je iz cista mira upitalo:

– Imas li ti sina?

-Hm. Ne.

-A cerku?

-Ne.

-A sto?

U pocetku sam mislila da me neko zeza, da je neko sto posto podmitio pezom da me pita tako nesto, ali sam onda nastavila da razmisljam o odgovoru na to pitanje.

Zato sto nije vreme.

A onda je mala samo pljusnula “Pa, stara si”.🙂

 

 

Drago moje buduce dete, nemoj da se ljutis sto odlazem tvoj dolazak.

Tvoj buduci tata mi nekad kaze da sam nenormalna. Prvi put sam se rasplakala sto mi je to rekao, ali onda sam shvatila da je to nekako bas slatko-biti nenormalan. Cesto ne znam sta hocu, a ne znam ni sta necu, jos uvek sam detinjasta i nije lepo da dete postane mama. Iako imam 26, ja sam jedno veliko deriste.

Moje buduce dete, samo te molim da se ne deres i ne urlas sto necu 1.septembra da te vodim u skolu. Skole su mesta koja me plase i ne volim tu euforiju, jurnjave i preteranu radost oko kraja raspusta. Za mene je 1.septembar najtuzniji dan u godini i uvek jedva cekam da prodje.  Za mene je to kraj krajeva, jer tad prestaju da rade bazeni, redovi u knjizarama su duzi i prokleto (sorry) nijednu osobu ne mozes da sretnes, a da ne prica o skoli, uciteljici, vrticu, blablabla.

Znam da me razumes, o tome ti pricam, bolje je da sastanak odlozimo za neki drugi put, bolje je da se sretnemo onda kada budem spremna da svet dam tebi. Onda kad prestane biti zanimljivo da svrckam po gradu, izlazim i provodim se. Zato sto zelim da se posvetim tebi i samo tebi.

Meni je to sasvim ok.

Nema sta vise da ti kazem. Osim da mi ne nabijas na nos sto te nisam ranije rodila. Cinjenica je da ce drugi roditelji na roditeljskom sastanku biti bolji, moderniji, mladji, ali mene bas briga, razumes? Sada zelim i hocu da budem sebicna, ne zelim to kada ti udjes u moj svet. Bices ponosan sto mi se nisi desio sad. Bicu advokat, znas? Jednog dana cu to biti. Mozda i pisac, znas? Al’ to nemoj i ti to, glupo je, ok? Dobro, ako vec hoces da me kopiras, onda budi advokat. Pisca ne dam. Uostalom, ionako ces hteti da budes neki oficir, kao sto je tvoj buduci tata. Ali, nemoj.  U stvari, znas sta, to je tvoj izbor.

(Ali nemoj, ok?)

Kad te posle 18.osamarim, osamari i ti mene, Znaci, totalno su mi za Lazu ovi sto biju decu u tim godinama, umesto da ih postuju.

Ali, znaci, prebicu te ako ti nadjem drogu. Noge cu ti polomiti (figurativno samo, verovatno cu te udariti-dodirnuti i onda se izvinjavati) i znaci poslacu te u onaj manastir.

Meni bi najveca kazna bila da me neko posalje u crkvu ili tako neki manastir, da se molim kojecemu za kojesta.

Mislim, nisam ja neki antihrist, ali imala sam posla s nekim studentima bogoslovije i ne znam sta bih ti rekla, zato zaboravi sad na ovaj deo, ok? Prosto, ne volim crkve.U stvari to je stav koji mi varira od tuge do tuge, razumes?

ma ne razumes, slusaj.

Kad mi je umro tata, tad sam se okrenula Bogu, a zgadila mi se crkva.

Ma…O tome cu ti pricati kad porastes.

Drago buduce dete, molim te da sto duze budes dete. Nemoj ni za sta na svetu menjati svoje detinjstvo. Za pipkanja i ljubakanja imas citav zivot, pa, ne moras to bas u osnovnoj bas, ni u ranoj srednjoj, razumes. Mislim, skroz mi je zalosno kad vidim osnovce kako se spremaju da, razumes…a ne daj Boze da…zaboravis…pa se desi…znas…e, o tome ti ja sigurno necu pricati, znaci, ima da te zatvorim u podrum budem li cula da se u osnovnoj bavis nekim stvarima za odrasle, znaci vezacu te za radijator i davacu ti vodu iz Mickine posude. Mozda.

E, da, nisam te upoznala sa Mickom. Ona ce ziveti sa nama, takodje. Ima cetiri noge, rep, lepu njusku i dlakava je skroz. Kad legne, prekrsti noge. Upiski  se nekad namerno da ti se osveti sto si je ostavio samu.Zna da baci pet, da sapu i tako to. I svi su ljubomorni na nju. Znaci, svi. Krivo im je, zamisli, sto ja njoj sve pricam i sto mi je ona najbolji prijatelj. Pa, naravno, jer je to jedina osoba koja se ne zali sto ne moze da dodje do reci od mene. Zar ne msilis da je malo sebicno sto oni meni tako kazu? Kao da ja pricam, mislim, ne znam ni ja koliko.

Micka je bas lik, jedva cekam da je upoznas. Skroz je ortak.

Pa, dragi buduci fetuse, znam da jedno mogu da obecam. To sto cu ti sad obecati je ono u cemu sam najbolja.

Obecavam da cu te voleti. Pruzicu ti beskonacnu ljubav. I kad budem vikala i to, samo reci “znaci kevo iskuliraj se” ili tako nesto. U stvari nemoj, to kevo je bas ruzno, a to drugo ce izumreti, jer ce kul u tvoje vreme zvucati verovatno nesto poput “drazesno” ili  “zabavljaju se” u danasnje vreme.

A inace, danas svi, kad hoce da budu pametni, govore “prosto” generalno” i “kompetentno”. Podseti me da te pitam koliko to glupo zvuci u tvom vremenu.

E skroz mi je ovo kul, ovo nase druzenje, mislim, otpadanje i drago mi je sto smo rascistili da ces mene vise voleti, naravno, to je potpuno razumljivo.

Idem sad da spavam, jer sutra idem da kupim haljinu, jer mi se kupuje, eto vidis koliko nisam spremna. Kad dobijem tebe, nema vise sopingholicarskih izliva. A jos uvek ne mogu da ih se odreknem. Volim ih. O, Boze, tako ih volim.

Iako smatram da je to potpuno povrsno, ali mislim da sam manje povrsna ako nisam opterecena brendovima. Jer stvarno nisam. Ove recenice mozda nemaju smisla, ali zaista nemam zivaca da prepravljam sad tekst, ne mogu ni da ga procitam, nemam vremena. Znam da je to glupo, jer je ovo prvo pismo koje ti pisem i shvatam da je bas glupo, ali necu ga sad izbrisati. Znas li zasto? Zato sto sam ostala budna doo 02:41 da bih ti ga sastavila i sve ovo vreme trpim prokletu (sorry) glad, jer imam krize posle ponoci, moram sita da legnem. Mozda cu jesti sad. Bas me briga. Ne vidi mi se. Hej, ako budes devojcica, nemoj biti zgoljko, to niko ne voli, ali nemoj ni da jedes posle ponoci, jer ti ja necu prati sudove ujutru, gospodjice, imacu vaznija posla.

Joj, sto je ovo slatko zvucalo, jedva cekam nasu prvu svadju, da ti kazem odsecno “necu to da trpim, gospodjice”. hihih.

idem sad.

Do vidjenja. Tamo posle pravosudnog. Mozda pre, mozda posle, ne znam. Ali stvarno imam mnogo da ucim, ne znam kako cemo se ukombinovati. Znas, ja cu racunati na znak univerzuma. Pa, cekaj i ti taj znak.

Kad se desi, univerzum, ti, pater familias i ja, znacemo da je dosao trenutak za tvoje budjenje.

Petar Pan u meni sada zeli da jedem eurokrem dok mi ne bude muka.Hajde da ostanem budna celu noc! Sjajno!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s