Roletnasima.


Svi mi imamo poznanike koji nam se naprasno jave sa: “hej, caooo, kako si, kako si lepa, dugo te nisam videla, e, ti bese radis u katastru..?”

Retorsko pitanje. Klasika.

“Imam ovde nesto, hocu da ih pitam, znas, pa sad kad sam te vec srela…”

Ako neko ima strpljenja za starije ljude, onda sam to ja. Pre svega, zbog toga sto sam naucena da starije moras slusati i tako dalje, i tako dalje.

Ali, postoje odredjene jedinke, koje, i da imaju 200 godina i da su toliko onemocali, da im organizam pruza priliku da godisnje izgovore jednu rec, ta rec bi bila nesto zlo.

Postoje uzasno zlobni matorci. Ista stvar, potpuno ista stvar, kao sa malom decom. Postoje ona strasno zla deca. Niste znali? O, da, znate, imaju one vampirske oci. Ma, postoje takva deca, bar jedno ste takvo sreli. Zakolutaju im zenice i gledaju vas urokljivo i hrane se time da, sto vi njima vise ugadjate, to vas oni vise kaznjavaju zlobom.

Cinjenica je da smo mi pisci, mi pravnici, uzasno sujetna bica, neki su, da ne kazem samoljubljive stoke, trenutno nemam bolji izraz, ali ovde nije rec o egu.

Ovde se samo cudim.

Zar vas stvarno ne mrzi da stojite na prozoru i cekate da izadje osoba koju skoro ni ne poznajete i ne volite je cak, jer se cudno oblaci, krije se po hodnicima sa cigarom, jer i sama od sebe krije taj porok, usred noci zasvira gitaru, koju ne zna da svira, svadja se sa sobom pred ogledalom, pet puta se vraca da proveri da li je iskljucena pegla, pegla za kosu, sporet, radijator, je l’ zavrnuta slavina i,

ne stvarno, jednom se vratila i fotografisala sporet, da se uveri da je sve na nuli

kuca joj je puna muskaraca, nocu izadje u kasne sate, vrati se ujutru, sedi na drumu i glasno peva pesme, sa nekim sumnjivim likovima, umesto da radja decu..? Stvarno te ne mrzi da po citav dan pratis sve ovo?

U pauzama, kad ne ide “Farma”, na repertoaru sam ja.

I do juce si me pljuvala i pitala se ko su novi podstanari i ko je ta lujka sto ljubi kuce po ceo dan, zalila se na lavez mog psa, zalila se na moje postojanje celokupno, iako si mi se u prolazu cerila cinicno, a danas mi prilazis, posle visecasovnog izvidjanja preko plota i pitas me za pravni savet.

A ja sam se svih ovih godina lepo ophodila prema svima.

I vise necu, jer ako me vec smatrate takvom bagrom, neka takva i ostanem u vasim ocima, drugovi i drugarice matorci. Ja sam probisvet i narkoman, zavisnik od svega i svacega, prljavusa sto zivi s kerom, a sada prpa udarila po parnici.

Ima ona druga strana, koja kad kazem da sam pripravnik i da nemam nikakva ovlascenja, krece sa pricom: “Vas treba da je sramota! Zavrsili ste taj fakultet, a necete nista da mi kazete! Takva nam je drzava zbog vas, mladih, jer ne znate nista!”

Drugarice  i drugovi, zbog visegodisnje medjusobne neuskladjenosti i nekompatibilnosti nasih licnosti, sto zbog generacijskog jaza, sto zbog postovanja ili nepostovanja neke ideologije, sto zbog moje nezaposlenosti i vase besposlenosti,  s dubokim zaljenjem vas obavestavam, da ovo znaci rat!

Ovo je posveceno svim roletnasima. (sto u mom recniku znaci-onaj koji citav dan gleda kroz prorede roletne kad ko dodje, ode,krene)

Najgori ste od sve dece.

 

 

 

One thought on “Roletnasima.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s