Homo homini lupus est


Cinjenica je, stvari koje nam se dogode, menjaju nas, neke iz korena.

Pricam pre neko vece sa drugaricom i od tada razmisljam da li je toliko vazna samokontrola, pa i kontrola sopstvene podsvesti, koliko je vazno da joj ne dozvolis da odluta u pogresnom pravcu i nacini te potpuno drugacijom osobom, a losijom.

Pre nesto vise od godinu dana, imala sam jasne ciljeve. Hocu da se udam, da rodim dete, nadjem posao u struci, zivim jedan mali, tih, povucen zivot, nastavljajuci puteljkom dobrog, smernog deteta za primer.

A onda se desilo. Izgubila sam nekog. I tada, kada vam se desi takva jedna stvar, da izgubite blisku osobu, znajte da nesreca nikada ne dolazi sama, uvek ima svoje verne pratioce. Prvi u redu je razocarenje. Tih dana shvatis da ne postoji niko, ali apsolutno niko na ovom svetu ko ce biti tu za tebe, bas uvek. U borbi si sam.

Ne moze se tuga podeliti. Sreca moze. Ali, kada izgubis nekoga ko ti je bio jedini oslonac u zivotu, tada sve polako pocinje da se rusi. Pratilac broj dva-nepoverenje. Uslo mi je pod kozu i od tada ne verujem nikome, a znate zatso? Zato sto su bili tu dan-dva, mesec, dva, vise manje, nemaju vremena, obuzeti svojim zivotom. Na kraju shvatis da ako im je toliko lako bilo da zaborave njega, pa zasto bi im bilo sveto da se zapitaju kako si ti i da li ti je potrebna neka pomoc.  Zato, nikad ne veruj ljudima. Ostavice te kad se najmanje nadas.

Ja vise ni sebi ne verujem.

A saznacete uskoro i zasto.

Pratilac broj tri-briga. Preboleli ste, sada vas vise ne ponese suza, koliko vas ponese strah sta cete dalje. Na vama sve ostaje. A zivite u Srbiji. Ljudi koji vas okruzuju usputno govore da ce sve biti u redu. Jednog dana. A taj dan ne dolazi. Samo se smenjuju slike ljudi koji od vas odlaze.

I, posle izvesnog vremena naidje-mirenje sa stvarnoscu. Neka prokleta ravnodusnost, kada vas vise ne bole ni ti odlasci, ni pozivi i poruke na koje ne odgovaraju, ni posete koje ne uzvracaju. Oslonite se na svoju glavu, drzite je hladnom. Potom nailaze trenuci kada vise ne morate ni da se trudite da ostanete hladni.

U posebnom trenu blazenstva naidje neka ohola hrabrost.Preplavi vas toliko da ne mozete vise ni da pomislite da pokleknete, samo idete napred i disete punim plucima. Ni traga od deteta koje tezi da bude mirno i za primer. Zato, jer shvatite da primer ne treba da dajete drugima, vec sebi. I na pocetku i na kraju svega, ostajete sami. I sto bi vas onda bilo briga sta ce drugi da kazu?

Mene nije briga. Mozda sutra odlucim da mesto na kome sam smatram vrhom sveta i zelim tu da ostanem sama, bez ikakvih daljih planova za buducnost. Sve to me je zapravo nacinilo treznom, toliko da mogu da radim bas ono sto ja hocu. Da nikome ne polazem racune. Nikome. Oholo hrabro, ne zelim vise da razmisljam o tome sta druge cini srecnim i zadovoljnim, ne zelim njima da pruzam slike u kojima ce uzivati, samo zato sto nemaju da kazu ruznu rec za mene.

Ne zanosimo se time.

Ljudi ce uvek imati stosta ruzno da kazu o nama. I kad dajete povod i kad ne dajete.  Iz dosade, iz nezadovoljstva sobom, iz kompleksa da ne mozete vi da im solite pamet svojim postupcima, jer ste do juce bili dete, iz pakosti ili mozda ciste dobrote, jer ste ih razocarali, sto niste ostali ono isto dete.

Mozda sam nekog razocarala time sto sam odrasla, ali znam da sam sebe nacinila ponosnom. Sve ostalo je manje vazno ili, bolje receno, potpuno nevazno.

Hocu da se davim u razlicitosti i izobilju onoga sto jesam.

Ono sto nas cini ovakvima kakvi jesmo, u coporu i izvan njega, nisu drugi ljudi, vec mi sami. I, ako ne uspem da isplivam iz situacije, bez placa i kukanja, ja cu sebi biti odvratna, gnusam se samog tog cina samosazaljevanja, jer od njega ne mozete da uzmete nista sto bi vam pomoglo da nastavite zivot.

Nikada nije kasno da zapocnete da trazite svoju svrhu. Imate ceo zivot pred sobom, bez obzira da li imate 15 ili 55 godina. Iskljucivo zbog toga sto je zivot samo jedan. Vrlo sam svesna izlizanosti prethodne recenice, ali ona za mene dobija novu dimenziju, jer je potpuno upijam, osecam njenu zvucnost i znacenje i, trenutno, to je ono sto mi je najvaznije.

Vise ni sebi ne verujem., jer necu da dozivim razocarenje. Zato sto sam se oslobodila stega svih tih planova-te i te godine cu uraditi to i to, tog i tog dana postupicu tako i tako. Necu piti, pusiti, ni oblaciti se provokativno. Kad se udam, zatvoricu se u kucu i necu ici u kratkim suknjama, jer mi to ne prilici. Kad rodim dete, zavrsice se moj zivot i necu vise nikad izaci u grad. Kad napunim 40, nosicu rolke i suknje do zemlje. Kad neko, nedajboze, umre, zavicu se u crno i svaki dan odlaziti na groblje. Zasto-da kazu kako sam dobra i primerna? A ko to, i sta mene briga?

Zbilja, jeste li se nekad zapitali u kakvom izopacenom drustvu zivimo?

Ovo nije nikakav pesimisticki tekst, vec, naprotiv, vrlo ohrabrujuci, toliko da treba da vas okurazi da se oslonite na sebe, da naucite da budete sami, jer je covek coveku vuk. I kad taj trenutak dozivite, znajte da to ne znaci da ste potpuno sami, vec ste shvatili sustinu-ti sto vas tapsu po ramenu, veci su prolaznici u vasem zivotu od onih koje srecete u prepunom gradu, sto kao senke prolaze kraj vas.

I dalje imam svoje ljude, ali zato sto sam naucila da budem, najpre, na ti sa samom sobom, pa tek onda i sa njima.

Danas, kao i juce, znam sta zelim i sta hocu, jedina razlika je sto ne planiram. Samo zahtevam lepe stvari. Zahtevam ih u ime svojih mladih godina, koje imam sa kim da podelim.

Drugacija sam? Da, mene je nesto promenilo, pa sam odrasla za dan, a za zelje jos zelena.

A koji je tvoj izgovor?

 

One thought on “Homo homini lupus est

  1. Lep tekst. Izmedju ostalog vrlo mi se dopada recenica “Hocu da se davim u razlicitosti i izobilju onoga sto jesam” !

    Reply

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s