Dobri dani losi dani i konkurs za posao


Svako od nas se bar jednom nasao u situaciji da ga potencijalni poslodavac diskriminise zbog necega. U vecini slucajeva, mi smo u strahu da odgovorimo, jer je vreme takvo kakvo je-svasta mora da se istrpi da bi se doslo do posla.

U najvecem broju slucajeva, zene su te koje se nadju na meti diskriminatorski nastrojenog poslodavca. Pitanja poput “da li si udata?” Ako jesi-onda verovatno planiras decu, pa sledi pitanje kada planiras decu. Ako nisi udata, onda postoji mogucnost da te pitaju zasto nisi udata, ocigledno imas neki problem kad imas toliko godina, a jos nisi udata. Ako si i udata i imas decu, tvom poslodavcu se kroz glavu motaju slike tvoje dece kako te vuku na sve strane, vec te vidi kako rascupana dolazis na posao, kako trazis slobodan dan, jer ti je dete bolesno. I onda na kraju kaze kako ce te pozvati.

Koliko je tesko odgovoriti tacno na njihova pitanja, pokazuju sledece situacije, kroz koje sam prosla.

Najpre, moji dozivljaji iz suda. Sa friskim uverenjem o diplomiranju, ja presrecna 24-godisnjakinja krecem u sud, ubedjena da samo mene mogu da prime i nikoga vise. U danima koji su prethodili, ulickala sam svoj cv, smislila odgovore na pitanja zasto sam bas odabrala pravo, koju oblast najvise volim, zasto sam bas ja pravi izbor za njih. Prvo iznenadjenje-portir koji me ne pusta, jer on ne zna sta je volonter i nemaju sekretara suda, ide on da obavesti predsednika. Predsednik me prima i krece sa pitanjima:

Odakle ste Vi?

Iz Zrenjanina? Otkud Vi ovde?

A, je l’ on odavde?

I on je isto iz Zrenjanina? A koji cin ima?

A gde zivite?

Gde, u kojoj ulici tacno?

Cija je to kuca?

A imate li nekoga ovde?

Kako to mislite nemate nikog ovde?

I ne znate bas nikog?

A, da, tek ste se doselili…a jeste li se vi vencali?

Pa, kad planirate?

A gde cete ziveti?

A imate li nekog rodjaka ovde, u okolini bar, nekog…znate li uopste nekog u ovom gradu?

A ne znate…pa, nista, sad nam nisu potrebni pripravnici, dodjite Vi malo kasnije…

Hvatam se za kvaku uz “Hvala i dovidjenja”. On: “A je l’ imate vi diplomu? Gde ste zavrsili fakultet i koliko imate godina?” Ja kazem “Naravno da imam diplomu, zavrsila sam drzavni Pravni fakultet u Novom Sadu i imam 24 godine.” On:”A mladi ste, pa lepo…Dovidjenja.”

Odlazim sokirana.

Drugi sokantan slucaj desio se u sudu u susednom gradu.

– Dobar dan, ja sam zavrsila Pravni fakultet, pa bih volela da budem volonter ili pripravnik, poslali su me sa biroa.

-Odakle ste?(nepoznat mu naglasak)

-Iz Zrenjanina.

-Trenutno nam niko ne treba.

-Mogu li da vam ostavim cv pa da me pozovete, kad bude mesta?

-Ne.

-Ali, na birou su mi rekli da…

-Dovidjenja. (i pokaze na vrata)

I treci, najsveziji od decembra prosle godine, kad vec imam 25 godina i kajem se sto nisam zatrudnela i rodila dete, umesto sto se majem sa ludacima.

Pozvana ja na razgovor kod advokata.

-Vidim po naglasku da niste odavde. Odakle ste?

– Iz Zrenjanina, ali zivim ovde vec godinu dana. Moj verenik je ovde dobio posao.

– Aha, a jeste li se vi vencali?

– Nismo jos.

-Vi ste ovde dosli zbog njega i on vas nece da ozeni.

-Pa, nije da nece, nego nismo jos odlucili da to uradimo. Meni je primarni cilj trenutno da se fokusiram na posao i karijeru.

– Ne znam, ja ako se odlucim za Vas, znate ja moram sa njim da popricam, da vidim sta on s Vama planira. Ja da sam na Vasem mestu, ne bih ja bas bio siguran da on hoce Vas da ozeni. Jeste li se nekad zapitali?

– Pa, ne mislim da je tako (smeh- u nadi da se covek sali).

– Nemojte da se smejete, cujete Vi sta ja Vama kazem, sumnjivo je to meni nesto. Ne znam, a je l’ imate Vi ovde nekog, gde zivite?

– Nemam nikog ovde.

– Nemate svoju kucu?

– Nemam.

– Vi se meni kao kandidat izuzetno dopadate, eto, lepi ste (?), lepo pricate, ali znate sta, ja bih nekog naseg zaposlio, otkud ja znam, Vi mozete da se posvadjate, pa da odete ili da ne mozete da zivite, a nemate kucu svoju, ja bih pre ovde nekog naseg, sto ima svoju kucu i svoja kola, ja Vas ni ne poznajem, Vi ste iz Zrenjanina, to su drugaciji ljudi…

Takodje je dodao da ja treba da se udam i da je trebalo to da mu kazem, jer je danas to jako velik problem, eto njegova cerka nikako da se uda, a vec joj je 27. Znaci, ja sam pogresila sto sam neprestano govorila kako zelim da imam uspesnu karijeru.

 

I sta da kaze ona zena koja ide na razgovor za posao kod lica koja nisu studirala pravo i koja, u odnosu na pravnike, mozda i imaju neki izgovor za nepoznavanje zakona…

A Zakon kaze:“Zakonom je zabranjena neposredna ili posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje ili neko drugo lično svojstvo”.

Dakle, morate znati da li u konkretnom slucaju mozete da predjete tu granicu i da zapretite prijavom. Ja nisam, jer necu da se kacim sa advokatima. Meni su mnogi stariji savetovali kako je trebalo da mu odgovorim, kako je trebalo svasta da mu kazem, ali ljudi moji, ja sam tad vec punu godinu sedela kod kuce i kada sam usla u onu njegovu kancelariju, ja sam vec videla sebe kako danonocno radim tamo, kako ucim, kako sticem znanja, kako cu konacno biti ono za sta sam ginula na fakultetu. Nije to vreme, kao sto je nekad bilo, kad si mogao da das otkaz ili prosto odbrusis poslodavcu i sutra vec nadjes drugi posao. Danas za mnoge stvari moras da cutis. Istina, zakoni su takvi da predvidjaju odredjene mehanizme zastite, ali ih ljudi olako i bukvalno shvataju. Ne mozete vi da tuzite bas svakoga ko vam stane na zulj. U konktretnom slucaju, ja bezimeni stvor iz Zrenjanina, bez igde ikoga u ovom gradu protiv uspesnog advokata, koji je strah i trepet u ovom gradu – 0:beskonacno.

Pozitivan primer bio je na razgovoru za posao u jednom ministarstvu , gde je tacan odgovor bio da cu uz posao imati i porodicu. A ja, frustrirana, samo sto nisam rekla da cu da raskinem veridbu i sve, samo da dobijem posao. I, eto, ni tu moj odgovor nije bio tacan.

Koji je odgovor tacan?

Zivim u nadi da cu pronaci odgovor na ovo pitanje i da ce me ubuduce poslodavci pitati zasto bas ja, zasto sam odabrala pravo i sl. Bilo bi lepo. I fer. Sad cu vec 26. I nije mi uopste svejedno.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s