Dacete mi jedan zivot. Zadrzite kusur.


Dobro, ja znam da sam samo mizerni posetilac ove planete.

Jedan nevazni mladi stvor, koji u provinciji sanja o tome da postane pisac. Pomalo pisem. Pomalo ucim. I kuvam. I pisem ovaj nebitni blog.

Sta bi bilo kada bih pocela da verujem da sam ja jedan sasvim vazan deo ove planete? Sta bi bilo kad bih shvatila da sustina jeste u neprestanom pokusavanju? Retki su sretnici kojima je nesto poslo za rukom odmah. Mnogi saznaju sta su tek u tridesetim, cetrdesetim, pedesetim. Nikad nije kasno, dok je zivota u nama.

Vreme je velike krize. Pritom, ne mislim na ekonomiju. Ljudi se hvataju za budalastine. Veruju u sve i svasta. Ne kazem ja, treba verovati i dobro je kad se veruje. Ali, u nesto lepo.

Citam danas kako je neko napisao da svetao ten leti nikako nije in. Kako neciji ten uopste moze da bude in ili out? Klasifikujemo ljude prema nekim krajnje idiotskim parametrima.

Citam danas kako je jedan rijaliti program dostigao rekordnu gledanost. A zasto li to ljudi gledaju? I sad se pitate-a zasto ti citas te stvari, ako te ne interesuju? Zato sto svojim buntom zelim da pripomognem  da se o takvim stvarima ne pise.

Ja takodje ne mogu da shvatim kako neko moze da zivi sa salom vrednim 300e, a zna da ima sugradjanina kome je potrebno novo srce. U tim trenucima se zapitam zivimo li mi na istoj planeti. I u cemu je uopste poenta setati naokolo sa etiketom nekog vaznog cuda na unutrasnjosti stvari koje si obukao? I ti mozes da zivis s tim da si dao taj silni novac na jednu glupu stvar, a nisi je ulozio u neciji zivot?

I ostaje mi nejasno kako nekome moze da bude nebitno sto je grad u kome zivi toliko prljav i unakazen smecem. Kako neko moze da zivi, trenira, ide u skolu, radi i sto je najgore-radi u gradskoj upravi, a da ne cini nista da to promeni…?

Mozda sam ja tebi mizerni stvor. Nebitni. Poslednji na svetu. Ali, umem da ti se popnem na glavu postavljajuci silna pitanja. Dobro je, dok se pitam, dakle, mislim.

I, obecavam, cuvacu srca ljudi oko sebe i zivecu za ono sto je stvarno vazno.

A meni je vazan zivot. Tvoj. Moj. Njihov. Nas.

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s