Majka


“Majka je osoba koja, kada vidi da je ostalo samo četiri kriške pite za petoro ljudi, izjavi da nikad nije volela pitu”, Tenneva Jordan.

“Dobra majka ne pita hoces li, vec daje”, Z. Pol.

“Od svih prava koje žene imaju, najbolje je što mogu biti majke”, Lin Yutang.

“Majčino srce je duboki ponor na čijem ćeš dnu uvijek naći oprost”, Onore de Balzak.

“Majčina ljubav je gorivo koje omogućava da obična ljudska bića ostvare nemoguće”,  Merion C. Gareti.

 

Citam sad nesto majkama…  Moja je cudo…Nenametljiva, strpljiva, brizna. Zena koja te nece mnogo pitati , ali odmah ce o tebi sve znati. Zena koja stalno ponavlja recenice:

“Uspeces, ne brini, kako je onaj…” (i onda pomene nekog ko je ucinio nesto svemoguce, tipa Novak Djokovic, jer ona toliko ubedjeno veruje u mene, da joj se divim na toj veri, koju ja nemam),

“Rodi dete pre tridesete, a ne k’o ja”,

“Hvata me dzigorija kad dovedes Micku, ali kad te vidim kako joj srecno kazes ‘Milunka, niko ne zna kako ja tebe volim’, sve ti se moze oprostiti”

“Sonja, nisi ti najpametnija osoba na svetu, nauci da ucis od drugih”,

“Nemoj da se ugojis, molim te” (kad pocnem sa pricom kako zelim da se ugojim)

“Nauci vec jednom da postujes sebe”.

Da mi da Bog da budem vise kao ona, pa da u svetu vidim svo dobro i sve nade, a u sebi ono svemoguce, koje jos jedino ona vidi.

I , mislim, kad bih postala milioner, i tada bi mi gurala poslednji dinar i sve sto ima, u dzep. Pa, kad dodjem kuci, a ona spremi od slanog do slatkog, sve moje omiljeno, pa sve mirise, jos na ulici, pa vidim kako je pala s nogu i istrosila se bespotrebno, da me tako doceka i pukne u meni nesto, pa puca satima, a ne damo se suzi, ni ona, ni ja. I onda mi kaze da idem sa drustvom, sta cu da sedim s njom. I, mislim, koliko srce ima ta zena.

Ona se stalno smeje, a samo ona zna kako joj dusa place. Nikad se ni na sta ne zali, a trza je stotina muka.

Eto, to je moja mama…Jedan borac i heroj i jedna bezgranicno topla osoba, kojoj cu, dok me ima, biti zahvalna sto postoji. I sve bih dala da sada mogu da je zagrlim. I odbrojavam dane do polaska. Da joj kuca bude puna. I, kad budem odlazila, reci ce “e, sad ce mi biti tisina, nece imati ko da vice po citav dan”, a ja cu opet reci da ja ne vicem, vec tako pricam. I Micki ce reci “hajde, polazi, Milunka, upala ti kasika u med”.

I onda ce stajati pred kapijom, nasmejana, a ja cu da proklinjem sebe sto su mi se zamaglile oci, pa ne mogu sto duze jasno da je vidim. I trnuce u njoj ta tisina, ali ce cela ustreptalo ziveti, jer zna da ja gradim jedan novi svet.

I, sad, da sam tu, da je tu, pustila bih joj njenu omiljenu pesmu.

Volim te, mama.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s