Film


varljivo

Danas mi je dan za filmove. I mesec. Napravila sam listu domacih filmova koje zelim da pogledam.

Dan mi je suvise kratak za sve sto zelim da uradim. Je l’ i vama? Moj pocinje u 9h, kafom, vestima na internetu, po kojem blogu, pa onda obicno u ruke uzimam ili knjigu ili svoj lap top, zavisi od inspiracije, koja je zimi vecito oskudna i mislim da imam neki psiho problem sa tom zimom.

Lazem. Moj dan pocinje kontrolisanjem dvorista, radi utvrdjivanja eventualne stete koja je nastala delovanjem nezemaljske, neobjasnjive sile, kojom upravlja neka naelektrisana cestica u mozgu mog pseta. U zavisnosti od ishoda, kafu popijem ili u 9h ili u 11h. Pa, onda sve ostalo. Na neki cudnovat nacin, nasa kerusa uvek pronadje predmete koje uspeva da iskida u paramparcad. Najgora je kada neko prolazi, dolazi, a nedajboze ulazi u avliju. Ako je padala kisa, bolje da ne dolazite, ostacete zapecaceni, tako da mozete da snimate reklamu za Ariel. Ukoliko vam nije stalo da vase belo, bude uvek belo i niste taj tip osobe, nasa vrata su vam stalno otvorena. U suprotnom, morate se najaviti, da obuzdamo zver. Kada vidim hirosimski prizor u dvoristu i tog malog ludaka kako u ustima nosi cepanicu precnika 15cm, udahnem duboko, zasucem rukave i cistim, dok mi ona skace po glavi, ocekujuci da cu da se igram s njom. Kad me bas jako iznervira, ja je onda vezem ispred ulaznih vrata i izvicem se. Posle 5min pocinje da cvili. Pogledam je. Znate koji je to pogled? To je najtuzniji pogled na svetu. Ona skupi te oci, sta li uradi sa sobom, ali deformise se potpuno, kao da zivota u njoj vise nema, a iznad glave se cakli oreol. Ja je odvezem. Sedi i gleda. Posle 5 min, opet je spici onaj napon.

Ne znam ima li to veze s tim kad mi pocinje dan, ovako besposlenoj, ali zivot mi je prekratak za sve knjige koje zelim da procitam i sve filmove koje zelim da odgledam.

Mozda ja nisam normalna, to svakako ukljucujem kao mogucnost objasnjenja svih mojih postupaka, ali meni nikada nece biti jasno zasto su neki filmovi toliko kao smesni. Recimo, ja sam pokusala da gledam “Zikinu dinastiju”, zenidbe, lude godine, nsta li vec, kako god, svi znamo koji su to praznicni filmovi i ja necu razumeti sto je svima to toliko zanimljivo. Onda onaj Sekula i njegove zenidbe, isti slucaj… (mozda imam neki problem sa zenidbama..? ) “. Mislim, te fore su mi nekako isprazne. Moze biti da sam ih samo cula previse puta u zivotu, pa se izlizale. Ali sam zato milion puta cula i replike Bate Stojkovica, pa mi nikada nece dosaditi.

Ne znam nista o filmovima, ali mogu skromno reci da mi je za sada, najbolji domaci film ubedljivo “Ko to tamo peva”. A vama?

Kada bi trebalo da napravite listu od 5 najboljih srpskih filmova, koji bi to bili?

Mene zanima, jer se bacam na gledanje🙂 i ne slazem se da o ukusima ne vredi raspravljati, upravo je to i poenta radi razvijanja jedne zdrave kriticke svesti.

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s