Sramtebilogledasturskeserijeamibilinjihovirobovi


suleyman-velicanstveni

Mozda cu uprostiti stvari dosta, ali moram tako da pocnem.

Ljudi koje poznajem dele se na one koji gledaju turske serije i one koji ne gledaju turske serije. Zapanjujuce je kako to da ovi koji ne gledaju turske serije, znaju sve o turskim serijama, a ovi koji gledaju turske serije bivaju verbalno bicovani od strane ovih koji ne gledaju turske serije. Argumenti onih koji ne gledaju turske serije su sledeci:

1.To su najvece gluposti novog veka.

2. Sto gledas te turske serije? Pored toliko nasih, ti gledas turske. Srpske su bolje.

3. Sta gledas tog Sulejmana, decu srpsku nam je poubijao, poroda nismo imali zbog njega, Turke si nasao/la da gledas, 500 godina smo bili pod Turcima, nije nam dosta.

etc.

Ovi prvi su, onako najblaza grupa. Obicno, njihovi argumenti se dalje nastavljaju u recenice, kojima se obrazlaze besmislenost svih sapunica, osim Kasandre. Ona je prva i zato prosla nekaznjeno.

Ovi drugi, izigravaju patriote, ne znajuci posle da obrazloze ni sta su to sve “nase” serije, i sto bi to “nase” serije morale da budu bolje od turskih serija. Naime, ja stvarno ne pratim nijednu seriju, osim serije “Prijatelji” na rodjenom mi racunaru, kad mi se prohte. Na tv-u odavno ne pratim serije, zato sto postoji youtube koji me vremenski ne obavezuje kada cu da ih gledam. Kada je pocela serija “Sulejman” bila sam ljuta, pre svega, zbog toga sto toliku popularnost nije ponela “nasa” serija “Kraj dinastije Obrenovic”, recimo, ali sam sasvim sigurna da upravo oni koji su toliko protiv emitovanja Sulejmana, iz razloga sto on nije “nas”, nikada nisu ni pogledali ovu “nasu”, gore pomenutu.

Ne vidim nista lose u tome da nam se pruzi prilika da gledamo spanske sadrzaje, turske, engleske, australijske, juznoafricke, na primer…koga briga cije su? Ovde se radi o klasicnoj nacionalizaciji pojma gledanosti nekog televizijskog produkta. E, sad afinitet naseg gledalista prema kicu i sundu, daje zeleno svetlo srpskim televizijama da prikazuju price koje su uperene na zadovoljavanje nekih povrsinskih potreba prosecnog ljudskog mozga. To se postize lepim glumcima, koji su atraktivno obuceni, imaju posao snova, a na drugoj strani redovno imamo neke tragicne elemente, poput nalicja one prve perfektne stvarnosti, ali na kraju junaci iz nalicja stvarnosti, postaju cisto lice srece i zadovoljstva, daleko od turobnog zivota u kakvom su ziveli. To je ono sto, istinski pruza zadovoljstvo jednom prosecnom gledaocu. Ta neka nada da ce, iako mu je danas, kao pojedincu, izuzetno tesko, sutra doci ona sjajna nagrada za sve patnje koje je pretrpeo. A sto se tice Sulejmana, on zasigurno svoju popularnost duguje raskosi u kojoj su prikazani junaci ove serije, intrigama i brojnim dramaticnim zapletima na dvoru. Sa druge strane, u Srbiji definitivno vodjstvo u argumentima za gledanost odnosi prelepa Hurem, cerka pravoslavnog svestenika, Ruskinja koja ce na kraju (citiram svoje poznanike koji su vec unapred odgledali mnoge epizode) “svima da im zabiberi”. I to negde zadovoljava tu potrebu za nekom vrstom osvete zbog poluvekovnog izivljavanja Turaka na ovim prostorima. E, tu se vidi, ta  potreba za pronalazenjem delica sebe u jednoj romanticnoj verziji price o turskom vladaru.

Sve u svemu, ja bih na kraju rekla svoje skromno misljenje o recenici punoj zgrazavanja “Ti gledas turske serije?”

Ljudi moji, nije vazno ciji produkt gledate, vec sta on u svojoj sustini jeste. Na kraju krajeva, gledamo gomilu americkog shit-a, pa nikom nista,jer njihova agresija nije trajala dovoljno dugo, da bismo ih eliminisali kao vecne neprijatelje, i njih i njihove serije.

Po toj logici-sramtebilogledasturskeserijeamibilinjihovirobovi, trebalo bi da prestanemo biti konzumenti icega sto je tursko. Dakle, u pitanju je jedan potpuno pogresan pristup.

Zasto ne gledam sapunice? To je pitanje koje treba postaviti. Konkretno, ja ne volim da gledam/citam (i ne mogu i necu,  a jesam pokusala, da bih imala svoje pravo da iskritikujem) nikakve orlove, ni avijaticare, uopste te mirjamske slatkise. Sve ja to svrstavam u isto shit, cije god da je, srpsko, crnogorsko, tursko, spansko. Zasuze mi oci od kolicine sapunice.

Po mom misljenju, vecu opasnost po covekovu licnost imaju indijske serije. Jednom sam izdrzala citavih pola sata, pokusavajuci da shvatim sta to ljude natera da prate ovu seriju. Serija traje, bezmalo, dve godine, a sadrzaj vecito isti. Jedan glumac po tri epizode place i valja se po nekim poljima. Zaista, ne razumem ljude, koji mogu da gledaju ove serije. Doduse, razumem ako neko hoce na taj nacin da sazna nesto o indijskoj kulturi, ali, majku mu, postoje, manje bolni nacini za to.

U svemu mozete pronaci nesto zanimljivo, samo nemojte biti toliko iskljucivi. Nesto ima umetnicku vrednost, nesto ne, bez obzira, podvlacim da li je srpsko ili ne.

Recimo, meni je lik Hurem izuzetno interesantan, ali ne zato sto je Ruskinja i sto ce sve da ih potamani, vec zato sto u onome na cemu trenutno radim, imam lik slicnih karakternih crta i volim osvetoljubive osobe u pricama. Ali ja ne gledam turske serije i ne znam o cemu sad pricam.

Za sve to, nije kriv pojedinac. Rekordna gledanost turskih serija doprinela je tome da ljudi vise i nemaju gde ni kako da saznaju, uopste za postojanje nekih novih srpskih dela. Upravo taj nedostatak volje da se snimi, recimo nesto o zivotu srpskih vladara direktno utice na nezainteresovanost gledaoca za isto. Uostalom, znam vec da bi prvo obrazlozenje  bilo-nasi nemaju novca za takav raskos. Ljudi bi sarenilo, skupe haljine, intrigantan dvor i harem. Gomila je uvek zeljna kica.

Dakle, dajem svima domaci zadatak. Zapitajte se sta gledate, a ne cije gledate. I kakav trag moze na vasu svest da ostavi jedan takav sadrzaj.

Do sledeceg citanja, preporucujem knjigu “Portret gospodje Sarbuk”, Dzefri Ford. U pitanju je misticna prica koja ce vas naterati da razmisljate i zamisljate. Prepustite se masti, koja koristi i mozdanim vijugama i dusi. Ovo nema nikakve veze sa turskim serijama, ali imala sam potrebu da nesto napisem o Njenom Velicanstvu, Knjizi. Mozda nikakva korist od nje, kako neki misle, ali biblioteka je mesto gde sami mozete da kontrolisete sadrzaj koji ce vase oci videti. Od srpske, preko francuske, engleske, americke, pa i turske, zamislite, knjizevnosti, neka vasa cula osete prostranstva umetnosti.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s